Retrospektivna izložba slika, crteža i video radova zorana Stojićevića Zoksa, otvorena je 9. decembra 2011. godine, i trajala je do 10. januara 2012. godine. Zahvaljujući prijateljima Zorana Stojićevića Zoksa, petrovačka publika je imala prilike da se upozna ili njegovim radovima iz privatnih kolekcija i podseti na stvaralaštvo ovog umetnika, koji je za života svojom pre svega ličnošću i znanjem, a potom i umetničkim stvaralaštvom uticao na podizanju svesti o likovnoj kulturi u našem gradu.
„Pisati o umetnosti je inače zahtevan i pipav posao, a pisati o umetniku još i gore. Ako Vam je umetnik pri tom bio i prijatelj (k tome i najbolji), problem se znatno usložnjava.Ne iz razloga puke pristrasnosti no upravo obratno, što u tom slučaju tako evidentno težite “objektivnosti” da se gubi i netragom nestaje poslednji kriterijum istine.
Prema tome, ništa od toga u ovom krokiju.
Ono što treba reći, a ja ne znam kojim redosledom bih poređao ove njegove osobine, je da je Zoks bio istinska ljudska i intelektualna gromada, divan otac, sjajan slikar, neponovljiv sagovornik, tolerantan oponent, neadaptivan na sistem, guru za istomišljenike, fleksibilan na moderno doba, imun na glupost i obrazovan do te mere da je davno prevazišao ne samo svoj rodni grad koji je povremeno na kraće ili na duže napuštao (čega, bojim se, taj njegov grad toga još uvek nije svestan), no i metropolu koju je izabrao da u njoj živi.
Za mlađi lokalni i nelokalni naraštaj ostao je svojevrsna ikona a vrhunska jednostavnost bila je u osnovi njegovog života.
Još za života svojatan od ovih i onih, Zoran Stojićević je postao nezaobilazni vodič za neke nove klince koji se, s ove i one strane cinizma modernih vremena, prepoznaju kao deo njegove škole otpadništva.
Bili smo bliski u mnogo čemu, najzad, opredeljeni zauvek protiv svih zastava.”
Miroljub Stojanović
