НАША СУГРАЂАНКА КРАЉИЦА ДРАГА: ИЗМЕЂУ СЛАВЕ И АНАТЕМЕ
„Краљица Драга Обреновић је поневши краљевску круну 1900. године у свести савременика и у каснијој историографији која је понудила објашњење за заверу, сурово убиство краља и краљице и династијски преврат, испунила важан део празног простора у тумачењима учинка владавине Обреновића у целини.“ Извод из текста др Ане Столић који је нашао своје место у каталогу изложбе „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, је добар показатељ зашто се управо Драги Обреновић посветила истраживачка пажња Музеја рудничко-таковског краја, и то аутора изложбе виших кустоса Ане Ранковић и Александра Марушића. Наравно, увек су присутни и личнији завичајни разлози, а то је овог пута чињеница да је Драга Обреновић, потомак знаменитог претка, деде Николе Милићевића Луњевице, и да је рођена управо у омаленој вароши, Горњем Милановцу подно планине Рудник. Због тога је за свој списатељски и преводилачки псеудоним изабрала име Рудничанка.
Може се, свакако истаћи да је основа кустоског рада на изложби пројекат „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ чији су уредници Ана Ранковић и Александар Марушић, а који је Музеј рудничко-таковског краја покренуо 2010. године. У досадашњих шест томова стручни каталог је сабрао и музеалије које говоре о краљици Драги Обреновић. Анализом се свакако може утврдити да је удео ових предмета, фото грађе, докумената, у томовима „Обреновића“, свакако мањи у односу на друге владаре али довољан да подробно презентује живот једине српске краљице династије Обреновић. Приватне збирке Сиголен Франш д`Епере Вујић, као и колекција Стојана Брзака које су нашле своје место међу корицама „Обреновића“, и физички су представљене на самој изложби, чиме је и приватно колекционарство овом приликом доживело статус који заслужује и указало на потребу да се ове збирке систематски обраде и презентују.
Вишегодишњи рад кустоса кулминирао је поставком реперезентативног визуелног доживљаја са јасним излагачким целинама, са богатом илустративном грађом и необичним музеолошким идејама, па су се детаљи са хаљине краљице Драге као и детаљи са многобројних уметничких представа њој посвећених, нашли на изложбеним паноима заједно са чињеницама, и то оним до сада неексплоатисаним, а изузетно важним за будућа истраживања историје 19. и почетка 20. века.
Ова изложба је прилика да кроз многобројне изложбене јединице, завичајни, усмеримо ка општем погледу на српску историју и владарску династију Обреновић. У томе су ауторима помогле многобројне установе: Историјски музеј Србије, Музеј примењене уметности, Музеј града Београда, Галерија Матице српске, Народни музеј Крагујевац, Народни музеј Краљево, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Архив Србије, Историјски архив Шумадије, Историјски архив Београда, Међуопштински историјски архив Чачак, као и Манастир Враћевшница, који је за изложбу позајмио драгоцени експонат-јастуке краљице Драге који су до сада могли бити виђени искључиво у манастирској музејској поставци посвећеној Обреновићима. Наравно, треба истаћи да је велики број експоната из две сталне музејске поставке Музеја рудничко-таковског краја: „Поклони и откупи: време династије Обреновић“, као и поставке „Други српски устанак и српска револуција: 1815-1839.“ Поставка је подељена на сегменте који говоре о животу Драге Обреновић: Порекло и младост, Госпођа Машин, Дворска госпођа краљице Наталије, Вереница краља Александра, Краљевско венчање, Живот на двору, Краљица Србије, Краљица Драга 1902-1903, Мајска трагедија 1903, и коначно Перцепција личности краљице и догађаја српске историјске сцене у иностранству и код нас.
У оквиру реализације изложбе штампан је каталог већ препознатљивог формата 16х16 цм, обима 89 стр. са текстовима др Ане Столић, „Краљица Драга Обреновић“, Александра Марушића „Краљица Србије у свом завичају: посета последњих Обреновића Рудничком округу септембра месеца 1901. године“ и Дејана Вукелића, „ Стваралачке евокације сећања на краљицу Драгу Обреновић (у кинематографији, позоришту и популарној култури.“ Следи попис каталошких јединица као и рецензија др Николе Крстовића. Отварање изложбе је било главни програм Музеја рудничко-таковског краја у овогодишњој нешто измењеној манифестацији „Музеји за 10“.
Одговоран и Захтеван задатак рада на биографској изложби о краљици Драги Обреновић проширио је истраживачке видике а како је Музеј рудничко-таковског краја усмерен на истраживање и презентовање богате прошлости рудничко-таковског краја овом изложбом је и овај циљ испуњен.
Мирјана Мокровчак Глишовић
Музеј рудничко-таковског краја
Горњи Милановац
