Dokumentarna izložbena postavka o životu i delu znamenitog naučnika, akademika i profesora Univerziteta u Beogradu Milutina Milankovića, organizuje se u cilju popularizacije njegove ličnosti i dela- Time se, uz brojne druge aktivnosti, ispravlja zaboravom i zapostavljanjem nanesena mu nepravda. Izložba sa pratećim sadržajem – projekcijom dokumentarno-igranih filomova iz produkcije Udruženja Milutin Milanković, različite dužine trajanja, namenjena je pre svega školskoj populaciji, ali i najširoj javnosti. Sadrži 35 eksponata veličine 100×70 cm, na kojima se, hronološki, na razumljiv način predstavlja životni put, genijalnost, erudicija i svestranost jednog od najznačajnijih srpskih naučnika.
Milutin Milanković, koji je svoju karijeru proveo u Srbiji, snagom talenta, ali nadasve, upornim i sistematskim radom, iskazao se u nizu naučnih disciplina: matematici, klimatologiji, meterologijii, astronomiji, geologiji, geofizici, geografiji i građevinarstvu. Tvorac je najtačnijeg kalendara, popularizator nauke i hroničar naučnih zbivanja svoga vremena, ali je u svetu najpoznatiji kao autor astronomske teorije klimatskih promena, kojom je objasnio misteriju ledenih doba, čime je trajno zadužio svetsku civilizaciju. Danas, njegovo delo sve više dobija na vrednosti i aktuelnosti, te postoji potreba za njegovim kompleksnijim proučavanjem. Sve je to, na određeni način, predstavljeno izložbom. Međutim, velikan srpske i svetske nauke zaslužuje mnogo više.Organizator izložbe je Udruženje Milutin Milanković, laureat Svetosavske nagrade i Priznanja Kapetan Miša Anastasijević. Izložba je jedna od brojnih aktivnosti kojima je, od svog formiranja 2007. godine, uspelo da znatno doprinese afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića, čime je Milanković po drugi put vraćen u život.
Ukratko o Milutinu Milankoviću
Ko je Milutin Milanković, šta je otkrio, po čemu je njegov doprinos nauci tako veliki da se predeli na Marsu i Mesecu nazivaju njegovim imenom? Čime se njegovo delo opire zaboravu i zašto se, kako vreme prolazi, o njemu sve više govori?
Milutin Milanković, Srbin iz Dalja, putnik kroz vasionu i vekove, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, akademik, profesor Beogradskog univerziteta, potpredsednik Srpske akademije naukaq i umetnosti. Naučnik koji je matematički objasnio nastanak ledenih doba, tvorac nove metodologije u klimatologiji, otac klimatskog modeliranja, autor najpreciznijeg astronomskog kalendara i neimar mnogih značajnih građevinskih objekata u svetu i Srbiji, danas je po svetskim merilima, priznat kao jedan od velikana nauke XX veka. Sa izvanrednim uspehom 1903. godine završava studije na Tehničkom fakultetu u Beču, a već 1904. doktorira kao prvi Srbin-doktor tehničkih nauka. Kao građevinski inžinjer imao je šest zvanično priznatih patenata, tridesetak sračunatih i izvedenih objekata. Znatan doprinos dao je izgradnji objekata za potrebe Ratnog vazduhoplovstva, projektu Kovnice novca, savski kolektor beogradske kanalizacije i mnogim drugim objektima. Na poziv srpske vlade, poput brojnih srpskih intelektualaca iz rasejanja, nošen dubokim patriotizmom, Milanković 1909. napušta udoban život, uspešan i finansijski veoma unosan posao građevinskog inžinjera u Beču, te dolazi u Beograd za profesora primenjene matematike na Univerzitetu.
Na osnovu svoji naučnih istraživanja, u koja je uneo svoj veliki matematički talenat i poznavanje zakona fizike i astronomije, razvio je astronomsku teoriju klimatskih promena na Zemlji kojom je razjasnio tajnu nastanka ledenih doba na našoj planeti. Godine 1941. u svojoj 63. godini, sublimirao je svoj celokupni rad na matematičkoj teoriji klime i napisao kapitalno delo Kanon osunčavanja zemlje. Svojevremeno od mnogih neshvaćen, po nekada i osporavan, snagom svojih naučnih radova, krčio je otpore, govoreći pri tome da, ukoliko njegova teorija valja, ona će vremenom naći svoje mesto i biti adekvatno valorizovana. Njegovi radovi ostaju budućim generacijama naučnika da ih dalje valorizuju i u opštem konsezusu primenjuju, kao što je slučaj npr. sa najpreciznijim astronomskim kalendarom koji je Milanković izračunao još davne 1923. godine.
U znak priznanja za izvanredna dostignuća u nauci, velikanu svetske nauke Milutinu Milankoviću, tom jedinstvenom putniku kroz vreme i kroz prostor, svet se odužio na jedan odgovarajući način. Njegovim imenom nazvani su po jedan krater na Mesecu i Marsu, kao i jedno nebesko telo, a od 1993. godine Evropsko geofizičko društvo dodeljuje medalju Milutina Milankovića kao veliko prizanje za dostignuća u oblasti klimatologije i meterologije.
