Božidar Boža Veselinović rodjen je 17. aprila 1921.godine u Petrovcu na Mlavi. Kao dečak seli se sa roditeljima, 1927. godine, u Beograd. Tu je završio osnovnu i srednju tehničku gradjevinsku školu, a potom je studirao na Arhitektonskom fakultetu, ali nije diplomirao. Još od gimnazijskih dana Veselinović je pokazivao naklonost ka crtežu, likovnoj disciplini kojom će potpuno ovladati i istražiti je. Za vreme Drugog svetskog rata, Boža je kao borac VI Proleterske divizije učestvovao u oslobadjanju tadašnje Jugoslavije. Radio je u Zavodu za geološka istraživanja, u Beogradu i Opštinskoj upravi grada Beograda, u saobraćajnom odseku.
Pedesetih godina prošlog veka, Veselinović uspostavlja kontakte sa skoro svim izdavačkim kućama u Beogradu i počinje da se bavi novinskom ilustracijom. Tako je svoj hobi, ubrzo razvio do nivoa profesionalnog crtača i ilustratora. Pune četiri decenije radio je ilustracije za „Politikin zabavnik“, dok je za povremeno radio za izdanja „Duge“, „Borbe“, „Dečjih novina“, „Fronta“ i dr. Pokazavši se kao vešt crtač, širokog opšteg obrazovanja, kreativan, ali pre svega osoben u izrazu i konceptu, Veselinović je postao jedan od vodećih ilustratora treće četvrtine dvadesetog veka.
Pored toga, autor je preko dvadeset storija koje su objavljivane u formi stripa u nastavcima, u izdanju „Dečjih novina“, „Nikad robom“, „Zenit“, „Profil“. U najvećem broju slučajeva za ta strip izdanja, sam je pisao scenarijo, podjednako uspešno kako je i crtao.Tekst Veselinovićevih stripova je prečišćen, jasan, fabula je dinamična, zaplet interesantan, a izražavanje korektno. Najveći uspeh u formi strp izdanja, postigao je serijalom „Dabiša“, čija se radnja odvija u srednjovekovnoj Bosni i govori o avanturama jednog dečaka. Kod ljubitelja stripa ostao je upamćen i po istorijskom stripu „Crni jahač“, minicuozno crtanoj istoriskoj melodrami „Zlućmur“ i jednom od retkih dnevnih stripova „Tobi“.
Veselinović se isto tako uspešno bavio i književnom ilustracijom. Prvi put se u toj sferi okušao 1960.godine ilustrujući bajku Džona Raslanda „Kralj zlatne reke“,u izdanju „Sportske knjige“. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, prošlog veka, dokazao se kao vrhunski ilustrator na tom polju, ilustrujući na desetina knjiga biblioteke „Plava ptica“, u izdanju „Prosvete“. Takodje, Veselinović je za najveći broj tih izdanja osmislio i realizovao zaštitni omot, kreirajući tako vizuelni identitet pomenute biblioteke. U istom periodu opremio je ilustracijama i nekoliko knjiga biblioteka „Kadok“ i „Zlatna grlica“.
U svom umetničkom opusu Veselinović broji i nekoliko slika u ulju i akvarelu, kao i odredjeni broj grafika. Veći deo ovih radova je po svojoj tematici blizak Veselinovićim ilustracijama i crtežima, inspirisani svetskom civilizacijom i domaćom istorijom. Kompoziciono dobro rešeni, ali likovno slabije izvedeni, što svedoči da je crtež Veselinoviću bio daleko pogodnija disciplina za izražavanje njegovog doživljaja, sveta kroz realistički izraz.
Bio je član ULUPUDS-a. Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi. Preminuo je 15.januara 1999. godine, u Beogradu. Posthumno, 2001. godine, u Maloj galeriji ULUPUDS-a organizovana je retrospektivna izložba njegovih radova.
U Zavičajnom Muzeju – Petrovac na Mlavi od 17. aprila do 17. maja 2013. godine priređena je izložba Veselinovićevih radova. Zahvaljujući gospođi Radmili Veselinović, koja je ustupila muzeju deo predmeta iz porodične kolekcije, posetioci su imali priliku da upoznaju Božidara Veselinovića kao slikara, strip crtača, ilustratora i arhitektu – projektanta.
