Izložba fotografija Glasovi oka autora mr Branka D. Pelinovića – direktora fotografije na RTS-u, otvorena je 17. 07. 2005. u 20:00 sati. Izložbu je otvorio Radoslav Moskovlić, filmski režiser. Izložba je trajala do 27. 07. 2005.
“…Fotografija beleži stvarnost i okruženje, ali ne samo to, jer oko kamere nije isto što i čovekovo oko. Objektiv stvara novu, manje ili više objektivnu-uvek novu viziju. Branko Pelinović je rodjeni fotograf i sigurno je stekao jednu od vodećeih pozicija vrsnog fotografa, posebno medju kamermanima. Veći je umetnik u fotografiji, nego u svom osnovnom zanimanju. Za njega ne važi prastara dilema likovnih umetnika i fotografa-da li je Fotografija umetnost ili nije? Tu nema sukoba ličnosti, već se u kontinuitetu prepliće široka opšta kultura i ljubav prema svemu lepom što nas okružuje […] Za dvadeset godina aktivnog bavljenja umetničkom i novinsko-dokumetnarnom fotografijom i aktivnog rada u mnogim strukovnim udruženjima-prirediti 25 samostalnih zapaženih foto-izložbi-na čemu mu mogu pozavideti mnogi profesionalni fotografi […] Čedomir Vasić ove snimke poredi sa Velaskezovim portretima ludaka i kaže: -Ako je šokantni svet Dijane Arbus imao za cilj da nas izbaci iz bezosećajne, nastale usled vizuelne entropije, Pelinovićevi pomereni heroji crnih hronika uhvaćeni su u svakodnevnom običnom ljudskom ponašanju. Upotreba široko ugaonog objektiva naglašava suženost i ograničenost okolnog prostora, ne deformišući samu ličnost. Raznovrsnost svetlosne skale i uglova posmatranja daju bogatstvo tom izvrnutom svetu i reljefno definišu svakog pojedinca… Otkrivajući šaranton u svakom od nas, Branko Pelinović s pravom pita- u čemu je razlika izmedju sveta iza rešetaka i ovog našeg, izvan njih?” […] Mirne duše možemo reći da je Branko Pelinović postao i ostao pravi čovek MEDIJA. Tako sve većem jubileju fotografije i Pelin neprestano dodaje kvadrate u mozaiku od više hiljada snimaka, kao neki kaleidoskop najraznovrsnijih kockica-crno-belih i u koloru…”
Predrag Preža Milosavljević
Rukovodilac foto-službe NP “Politika”
